DJEVOJKA ME VARALA I SUTI SAN I TRPIO, SMISLJAO SAM NACIN KAKO DA JOJ SE ODUZIM…
Djevojka me varala i sutio sam i trpio, smisljao sam nacin kako da joj se oduzim, kako da je PATOSIRAM. Proslo je 5 mjeseci i konacno sam sve organizirao kako valja. Odlucio sam da je jedno predvecerje odvedem u setnju uz Savu. Tako dok smo setali ja sam zastao par koraka i pustio je da prode ispred mene.
Kada je vidjela da sam zaostao i da nisam pored nje, zastala je i okrenula se, a ja sam vec bio na koljenima i onako romanticno drzao prsten i pitao je da li zeli biti samo moja do kraja zivota… Necete vjerovati sa velikim odusevljenjem je pristala , prisla i zagrlla me, govoreci da, da cu biti samo tvoja ljubavi, a onda je poslala da uzme prsten.
Medutim istog trenutka sam prsten bacio u Savu i rekao : Znam da me cijelo vrijeme varas sa drugima i ovo je mogao biti pocetak neceg lijepog, ali nazalost, samo je pocetak kraja… Okrenuo sam se i otisao, a ona je ostala sva uplakana…
BONUS ISPOVIJEST:
Djevojka (27. godina) sa kojom sam skoro 6. godina u vezi postala mi je biti jakoo naporna. Naime, odustala je od fakulteta prije par godina nije imala volju da uči. Poslije toga ni dan radnog staža nema, preslila se kod mene u stan, tu samo provodi vrijeme i sa drugaricama na kafi, teretana, slabo kad hoće da spremi ručak većinom je to brza hrana ili slično.
Na telefonu je skoro pola dana. Koristi moj automobil u koji nikada nije nasula cent goriva, nema osjećaja ni za odrzavanje ni za registraciju itd… I meni nameće neke želje kako dalje treba ovako ili onako ali u tome se nigdje ne vidi neko njeno zalaganje ili napredak, samo u svemu ima jaku priču. Sve ja treba da finasiram, letim, ganjam trudim. A ona gospođica da komanduje preko telefona.
Sve mi se čini da uzalud gubim vrijeme pored takve hladen osobe, i da bi bila greška da sa njom krenem u neku ozbiljniju životnu priču. Mogla bi ona uskoro da pakuje kofere ponovo kod mame i tate.
Mama me uvek plašila pričom ako ne budem učila biću čistačica, radiću teške prljave poslove, ne želim to. Svaka četvorka u školi značla je smak sveta i kraj moje budućnosti. Sada nakon završenog ekonomskog fakulteta, živim u Austriji i šta mislite….šta radim. Sobarica sam u jednom hotelu, a suprug i ja čak razmišljamo da se počnemo baviti poljoprivredom. I srećna sam zapravo, uvek sam imala strah od toga, ali sada daleko od osude, sa čovekom kog volim i novcem, srećna sam. Žalim majko, trebali ste stvoriti bolju državu za svoju decu…
