“Ostala sam trudna s 19 godina…”

 

 

Prva godina fakulteta, on malo stariji, novi grad, ja mlada, luda i naivna. Na srecu, pokazao se kao dobra osoba te odgovoran i predan otac, ali izmedu nas nije uspjelo.

On godinama nije imao nikoga ili je imao kratke vezice, a onda se zaljubio do usiju u kolegicu s posla.

Kad sam vidjela da je izmedu njih ozbiljno, prvo sam se malo uplasila za kcer, ali ispostavilo se da su strahovi neosnovani i da je ta djevojka takva kraljica i gospodetina, jedna od najboljih osoba koje poznajem.

Bivsi se vec par dana meskolji, a jucer je rekao kceri da ce zaprositi djevojku cim skupi hrabrosti. Zelim im svu srecu ovoga svijeta. Njoj bih pozeljela dobrodoslicu u obitelj, ali ona je vec dio obitelji.

Nadam se da cu ja takoder pronaci partnera koji ce voljeti moje dijete kao ona i kojeg cu ja voljeti kao on nju. Eto, ne mora uvijek biti tuzno i ruzno izmedu bivsih i sadasnjih.”

 

BONUS ISPOVIJEST:

Cini mi se da devojke danas imaju nerealno visoke kriterijume za muskarce. Sve je vise onih koje zive u bajkama i traze princa na belom konju. Cim najmanja sitnica ne odgovara, automatski nije dovoljno dobar.

Ovo je rezultat ludackih trendova na drustvenim mrezama koje konstantno plasiraju neki privid savrsenstva i stvaraju nerealnu sliku. To dovodi do toga da dobri i normalni momci budu odbijani samo zato sto ne zadovoljavaju kriterijume idealnog. Zapamtite da cete trazenjem princa na belom konju ili ceo zivot ostati same ili cete naci nekog ko je po svim parametrima losiji od onih momaka koje ste odbijale jer nisu savrseni.

I ne, nije uopste poenta ovoga da bilo ko treba da bude sa nekim ko mu se ne dopada, nego je akcenat na kriterijumima nerealnog savrsenstva.

 

Nikada u životu nisam ostala prekovremeno na nekom poslu, niti bih, smatram da je sasvim dovoljno (i previše) provesti trećinu dana na poslu + još put, pa malo li je? Uopšte me zanima što ima posla ili što je nešto hitno, nisam hirurg, ne spašavam živote, i sve može da čeka sutradan.
Nije mi problem ako me zbog toga neće uzeti u obzir za neko napredovanje, jer mi to nije toliko bitno koliko da imam što bolji work-life balans i da imam vremena za svoje hobije i odmor. Ko želi da se lomata i ostaje po 12-15 sati na poslu – slobodno, ali za mene su ti ljudi teški mazohisti koji najverovatnije nemaju neki život van posla.
Oglasi - Advertisement

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here