Naši prvi komšije su ljudi koji se suočavaju sa teškim životnim okolnostima. Bez obzira na sve njihove borbe, ne uspevaju da se oslobode siromaštva i teškoća koje im život donosi. Njihova kuća, skoro potpuno u ruševinama, svedoči o teškoći svakodnevnog opstanka.
Iako su životni uslovi loši, jedino bogatstvo koje imaju su njihova deca – četiri sina i dve kćerke. Da vam kažem, to su divna deca, puna života i energije. Nažalost, mnogi u našem naselju gledaju s prezirom na njih, zovu ih pogrdnim imenima, iako nikada nisu učinili ništa loše nikome.
Moj muž i ja im često pomažemo koliko možemo. Ponekad im platimo račune za komunalije, ponekad im donesemo osnovne namirnice. No, ni mi nismo bogati, stoga to nisu veliki iznosi. Nikada im nismo tražili ništa zauzvrat, jer smatramo da je važno pomagati jedni drugima kada su vremena teška.
Međutim, pre nekoliko meseci događaj koji nam je potpuno promenio život. Naš mlađi sin je iznenada oboleo, njegovi bubrezi su pali i hitno je morao da počne sa dijalizom. Lekari su nas savetovali da je transplantacija najbolja opcija, dok je još mlad i zdrav, te nam je preporučeno da pronađemo veći broj potencijalnih donatora za analize.
Sa tugom u srcu obavestili smo naše komšije o situaciji. Ispunila me je snažna nada da će nam možda moći pomoći. Njihova reakcija me iznenadila. Rekli su mi da će se cela porodica odazvati našem pozivu – oni i njihovo šestoro dece – kako bi dali uzorke krvi.
Mislila sam da će se možda predomisliti, ali danas su došli u bolnicu. Bio je to dublji emotivni trenutak nego što mogu opisati. Pored njih, niko od naše bliže rodbine nisu se odazvali. Ni sestre ni braća, niko nije hteo preuzeti rizik za spas mog sina.
To je bio trenutak prosvetljenja. Počela sam se pitati kako je moguće da ljudi koje smatramo siromašnima, bez mnogo čega, pokazuju veću ljudskost od onih koji su mi bliži. U ovom času, samo se molim Bogu da transplantacija uspe i da moj bubreg odgvara.
Moje srce je ispunjeno strahom i nadanjem da će naš sin moći nastaviti normalan život. Zaslužuje to, kao i svako drugo dete. Borim se sa mislima, kako se život može tako naglo promeniti i koliko je važno imati ljude oko sebe koji su spremni pomoći.
Možda su naši komšije neimašnjeni, ali su oni prava bogatstvo ljudskosti u ovom svetu.
