Život s mojim mužem često se čini kao vožnja rollercoasterom. Na početku naše veze, sve je bilo divno. Bio je pažljiv, romantičan i pun ljubavi. No, s vremenom sam shvatila da postoje dva lica njegove ličnosti. Kada je kod kuće, naš život je ispunjen srećom, ali svaki put kada ode kod svojih roditelja, nešto se menja. Njegova mama, prava zla svekrva, ima nevjerojatan uticaj na njega, i svaka poseta donosi sa sobom talas frustracije i agresije.
U braku smo sedam godina, i od samog početka, osećala sam da me njegova majka ne prihvata. Koristila je svaku priliku da me blati, da me omalovažava i da stvara nesigurnosti u našem odnosu. Moj muž, nažalost, ne prepoznaje tu dinamiku i često se vraća iz tih poseta sa očima punim besa. Par puta me čak i udario, iako nisam znala šta sam mu mogla učiniti da zaslužim takvo ponašanje. Njegova ljutnja dolazi kao rezultat nečega što se dogodi između njega i njegove majke, a ja sam postala meta.
Nakon šest godina borbe s neplodnošću, napokon sam ostala trudna. Mislila sam da će to promeniti naš život, da će nas spojiti i da će nas oboje učiniti srećnima. U početku je zaista izgledalo tako; bio je brižan i pun nade. No, kada se vratio s jedne od svojih poseta roditeljima, sve se promenilo. Njegova agresija se vratila sa punom snagom. U tom trenutku, pokušavala sam da zaštitim sebe i bebu, ali, nažalost, sve to je rezultiralo tragedijom. Zbog stresa i udaraca koje sam primila, izgubila sam to dugo očekivano čudo.
Njegov odgovor na tragediju bio je još bolniji. Umesto da me uteši, on je okrenuo stvari protiv mene. Njegove reči da beba nije bila njegova, da sam ostala trudna sa “švalerom”, zarezale su me do srži. U tom trenutku, shvatila sam da je nešto duboko trulo u našem braku, a ja više nisam mogla da se borim protiv toga.
Iako ga volim, shvatila sam da ljubav nije dovoljna kada je jedna osoba spremna da povredi drugu. Osećam se kao da me njegova porodica uništava, i iako sam bila uverena da je naš odnos jak, sada više nisam sigurna. Postavlja se pitanje, mogu li ikada biti srećna uz njega, kada svaka poseta njegovim roditeljima predstavlja potencijalnu opasnost za mene? Da li je vredno ostati u vezi gde je sreća tako krhka i lako nestaje?
Razgovarajući sa prijateljima, shvatila sam da nije retkost da su roditelji ti koji uništavaju veze, ali to ne umanjuje bol koji osećam. Ljubav može biti snažna, ali kako se nositi s partnerom koji se pretvara u nekoga koga ne prepoznajem? Odlučila sam da razgovaram s njim, da mu otvoreno kažem sve što osećam, da mu dam šansu da se promeni. Ali, duboko u sebi, strahujem da možda neće biti dovoljno.
Ponekad se pitam da li je razvod jedino rešenje. Da li bih trebala ostaviti sve za sobom i krenuti u nepoznato? Znam da će proces biti težak, ali mislim da je to jedini način da se zaštitim i da pokušam ponovo da izgradim svoj život. Ljubav nije dovoljna kada je sigurnost u pitanju, i možda je vreme da se okrenem prema sebi i svojim potrebama. Kroz suze, bol i razočaranje, dolazim do spoznaje da zaslužujem bolje i da ću, jednog dana, pronaći mir i sreću.
