Godinama sam se borila s izazovima koje nam je donela cerebralna paraliza. Od trenutka kada je moja kćerka došla na svet, posvetila sam svaki trenutak njenom zdravlju i napretku. Prošla sam kroz bezbroj bolnica i banja, tražeći rešenja, ali ona je bila izolovana, previše vezana za medicinski svet, daleko od radosnog detinjstva. U jednom trenutku, shvatila sam da nešto nije u redu. Moja kćerka nije samo trebala terapije; trebala je društvo, prijatelje, život.
Odlučila sam da je izvodim van, da je uvedem u svet koji se oko nje vrti. Krenuli smo na rođendanske proslave, u parkove, igraonice—svuda gde su deca mogla da se igraju i smejaju. Njena sreća nije bila samo u tim trenucima, već u činjenici da je napokon postala deo zajednice. U početku sam se plašila kako će je druga deca prihvatiti, ali odmah sam se uverila u suprotno. Deca su je dobrodošla s otvorenim srcem, bez predrasuda, bez podsmeha.
S vremenom, moja kćerka je postajala sve srećnija. Njeno lice, koje je nekada bilo obasjano tugom, sada je sijalo osmehom. Pronašla je prijatelje koji su je voleli takvu kakva jeste, bez obzira na njene fizičke izazove. Postala je drugo dete, mnogo otvorenija, srećnija i radosnija. Bolje je pričala, razumevala više i uživala u svakom novom danu.
Pre nekoliko nedelja, okupili su se njeni drugari u parku. Bilo je toplo popodne, a smeh i igra su ispunili prostor. Dok su je izvukli iz kolica i počeli da je drže, videla sam kako se u njenim očima pojavila sreća koju nikada do tada nisam videla. Držali su je za ruke, ohrabrivali je da napravi korake. Ta podrška, ta ljubav koju su joj pružili, bila je neverovatna. I onda, kao da je to bio trenutak magije, napravila je svoje prve samostalne korake.
Moj srce je ispunilo blago čudo. Kako sam ih gledala, shvatila sam koliko je važno imati prijatelje koji veruju u tebe. Hvala toj deci i njihovim roditeljima koji su ih naučili da gledaju srcem, a ne očima. Njihova dobra dela su pomogla da se moja kćerka otvori, da veruje u sebe i svoje mogućnosti.
Danas, kada je srećna, kada se smeje i igra sa svojom ekipom, verujem da je to samo početak. Hvala svim tim divnim mališanima koji su joj pružili ljubav, podršku i prijateljstvo. Njihova dobrota je pokazala da svet može biti bolje mesto, čak i u trenucima kada se čini da nema nade.
Svaki korak koji je napravila, svaka reč koju je izgovorila, za mene je pravi dokaz da ljubav i prijateljstvo zaista mogu promeniti živote. Neka se dobrota nikada ne zaboravi i neka svi volimo i čuvamo jedni druge. U ovom svetu, punom izazova, to je jedina istinska nada.
