VIC DANA: Pozvao Mujo Hasu na veceru
Kaze Mujo Fati:
– “Pozvao sam Hasu na veceru.”
Fata poludi i drekne:
– “Molim?! Kuca je u neredu! Nema niceg u frizideru, nisam nista oprala, tanjiri su vec sedam dana prljavi, spavaca soba je u rasulu, ne kuha mi se za gosta”!
A Mujo ce na to:
– “Ma znam sve to, nego budala hoce da se zeni pa da mu pokazem kako je u braku”
BONUS ISPOVIJEST:
Sve je počelo kao u bajci. Bilo je to toplo prolećno veče kada smo se prvi put sreli. Njegov osmeh bio je magnet, privlačio me poput zvezda na noćnom nebu. Ispunila sam se nadom i radošću dok smo razgovarali o svemu i svačemu, kao da se poznajemo ceo život. Naša veza brzo je postala strastvena i intenzivna, kao da smo zajedno stvorili svoj svet, daleko od stvarnosti.
Provodili smo dane istražujući grad, smejuci se i sanjajući. Svaka sitnica delovala je značajno, svaki trenutak bio je dragocen. U tim trenucima, bila sam sigurna da je on moj soulmate, da je naš susret sudbina. Uzdizali smo se zajedno, ponekad i na oblacima, uvereni da će naše ljubavi vreme stati na raspolaganje.
Međutim, kako su dani prolazili, primetila sam promene. Njegove poruke su postajale ređe, razgovori sve plitkiji. Dok sam pokušavala da ga razumem, nešto u meni se lomilo. Osećala sam se kao da hodam po staklu, svaki korak bio je pun nesigurnosti. Njegova pažnja se povukla, a ja sam ostala da se borim sa senkama koje su nam prekrivale ljubav.
Jednog dana, dok smo sedeli na klupi u parku, tišina je postala gotovo nepodnošljiva. Osećala sam težinu između nas, kao da je svaka reč koja nije izgovorena bila prepreka koju nismo mogli preći. Tada sam shvatila – više se ne poznajemo. Naša ljubav bila je poput stare knjige čije su stranice požutele. Pokušala sam da se borim za nas, ali on je delovao izgubljeno, kao da je odavno napustio ovu priču.
Kada sam mu konačno otvorila srce, suze su mi lile niz obraze. Ispričala sam mu sve što sam osećala, svu tugu i strah od gubitka. Njegov izraz lica bio je prepun bola, ali i razumevanja. Bilo je očigledno da se ni on nije mogao nositi sa situacijom. Njegov pogled bio je pun nostalgije, ali i osmeha koji je govorio da je vreme da krenemo dalje.
Odlazak nije bio lak. Srce mi je bilo slomljeno, ali duboko u sebi znala sam da je to ispravno. Svaka uspomena na nas postala je bodlja u srcu, ali i lekcija koju nisam mogla zaboraviti. Naučila sam o sebi, o svojim željama i potrebama. U ovoj ljubavi sam shvatila da ponekad ljubav nije dovoljna. Bez uzajamnog razumevanja i komunikacije, postaje samo senka onoga što je nekada bila.
Dok se suočavam s tugom, istovremeno se nadam da ću ponovo pronaći ljubav. Ne onu koja će me slomiti, već onu koja će mi pružiti snagu i sigurnost. Jer, iako je ova ljubav bila neuspela, u njoj sam naučila kako da volim i kako da budem voljena.
