Živim u vrtlogu emocija već nekoliko godina. U vezi sam sa oženjenim muškarcem koji je sedamnaest godina stariji od mene. Kada smo se upoznali, imala sam samo šesnaest godina, a on je bio čovek sa porodicom, suprugom i troje dece. U početku je sve delovalo kao bajka. Bio je pun pažnje, govorio mi je kako me voli i kako će se jednog dana razvesti. U tom trenutku nisam mogla ni zamisliti kako će se situacija razvijati.
Moja ljubav prema njemu je rasla, a s njom su dolazili i bolni trenuci. Već dva puta sam bila trudna, ali smo oboje znali da to nije pravi trenutak za dolazak novog života. Iako sam duboko verovala u našu budućnost, preplavila me je osećanja neizvesnosti. Tokom tih godina često sam se pitala da li sam mu zaista važna ili sam samo prolazna zabava.
Pre nekoliko dana, iznenada sam ga ugledala sa svojom suprugom i decom u tržnom centru. Njihov smeh i sreća me je zaboljela. U tom trenutku, kao da je sve u meni puklo. Pristupila sam im, bez razmišljanja, i ispričala im svoju priču. Njegova supruga je bila zatečena, a on me je gledao s prezirom, kao da nisam postojala. Izgubila sam svaki strah i osećala se kao da mi je srce slomljeno. Tada sam shvatila koliko sam duboko zakopana u ovu vezu i kako se sve srušilo pred mojim očima.
Nakon tog incidenta, poslao mi je poruku u kojoj me je upozorio na posledice mog postupka. Preplavila me je panika. Ne zbog mogućih batina ili fizičke povrede, već zbog straha da će me napustiti. Pomisao na to da ostanem bez njega bila je strašnija od svega. Zaboravila sam na sve ružne trenutke koje sam preživela, na sve laži i manipulacije. Njegova ljubav prema meni bila je kao droga koju ne mogu da prestanem uzimati.
Sada, dok čekam da se sretnemo, osećam se izgubljeno. Moja misli su u vrtlogu, razmišljam o svom životu bez njega i to me plaši. U dubini duše, osećam da je ova situacija nezdrava, ali srce mi govori da se borim. Pitam se, da li ću ikada moći da se oslobodim ove veze koja me uništava? Da li postoji način da pronađem sreću, bez obzira na to koliko je teško? Sve što želim je da budem voljena i da volim, ali s njim to dolazi sa previše boli i srama.
Da li je moguće voleti nekoga ko nije slobodan? Da li je moguće ostati veran sebi dok se predaješ tako dubokoj emociji? Ova borba između srca i razuma nosi me kroz dan, a strah od budućnosti me čini još ranjivijom. Na kraju dana, možda se moram suočiti sa svojom sudbinom i pronaći način da se oslobodim ovog emocionalnog haosa. U međuvremenu, čekam i nadam se najboljem, iako duboko u sebi znam da je to možda iluzija.