Živim u malom gradu gde se svaka priča čini kao da se ponavlja iz dana u dan. Nedavno sam se suočila s teškom odlukom. Moja situacija na poslu postala je nepodnošljiva. Šef me stalno preti otkazom, iako dajem sve od sebe. Na kraju sam se našla u krevetu s njim, nadajući se da će me tako zaštititi. Moguće da je to bio moj način da se izborim, ali ne mogu da ne mislim o svom mužu.
Moj muž je nezaposlen, a ja sam ta koja izdržava naš domaćinstvo. Svakog meseca radim više nego ikada, ostajem na poslu i kada nije potrebno, samo da bismo pokrili osnovne troškove. Osećam se kao da sam sama na ovom teškom putu. Dok ja radim, on provodi vreme po kafanama s društvom. Svaki put kada se vratim kući, naš budžet je još manji jer je sve potrošio. Nekako se snalazimo, ali svaki mesec postaje sve teže.
Sećam se svog detinjstva, kako smo se sakupljali u školskom dvorištu, razmenjujući sličice iz Pokémon albuma. Tada je to bio trend koji nas je sve povezivao. U našoj maloj prodavnici radio je dečko, stariji od nas, koji je svakom od nas govorio da će nam pomoći da popunimo albume. Otvorio bi kesice pažljivo, kao da je imao neku magiju. Nismo shvatali da je zapravo prodavao duplikate, varajući nas dok smo se smejali i razgovarali.
Prošlo je mnogo godina, a taj dečko je i dalje u našem gradu. Sada je u četrdesetima, a još uvek nije pronašao svoju sreću. Gledam ga s nekim sažaljenjem, kao da je karma učinila svoje. Njegova nekadašnja popularnost nestala je, a on je ostao sam, bez porodice i prijatelja. Možda mu je Bog oprostio, ali ja ne mogu da ne pomislim kako je nekada varao nas, decu koja su mu verovala.
Možda i ja sada varam svog muža, skrivajući istinu o svom šefu. Ne želim da ga uznemiravam glupostima, a istovremeno se osećam kao da se krećem po ivici. Ne želim da ostanem bez posla, ali ni bez ljubavi. U ovoj borbi za preživljavanje, često se pitam da li je ovo sve što možemo imati. Da li je život samo niz izbora između gorih opcija?
Ponekad razmišljam o svom detinjstvu i kako su nas te male stvari, poput sakupljanja sličica, činile srećnima. Danas, iako imamo poslove, račune i odgovornosti, nedostaje nam ta bezbrižnost. Možda je sve što nam treba jednostavno malo više poštenja i ljubavi, kako bismo mogli da se izborimo s izazovima koji nas okružuju.
Dok pokušavam da se nosim s ovim teškim vremenima, nadam se da ću pronaći snagu da se suočim sa svojim strahovima i preuzmem kontrolu nad svojim životom. U ovoj borbi, samo želim da budem iskrena prema sebi i onima koje volim, čak i kada je to teško. Možda ćemo jednog dana pronaći put do sreće, kao što smo to nekada radili s Pokémonima.
