Imam 19 godina i živim s roditeljima u malom gradu. Moja mama ima 39 godina i izgleda sjajno, gotovo kao da je moj vršnjak. Ima tu mladalačku energiju, stalno se smeška i uvek izgleda sređeno, dok tata… pa, tata ima 52 godine i često se oseća kao da nosi celu težinu sveta na svojim leđima.
Tata je dobar čovek, ali često se žali na zdravlje i njegovo opšte stanje. Nažalost, nije baš u formi i ima viška kilograma, što ga čini pomalo nesigurnim. Nikada nisam razumeo kako su se mama i tata spojili. Iako tata ima sjajnu dušu, čini mi se da se mama uvek trudila da ga motiviše da bude bolja verzija sebe.
Jedan dan, vratio sam se ranije iz škole jer sam imao neke obaveze. Ušao sam u kuću i primetio da je u dnevnoj sobi bila neobična tišina. U trenutku kad sam zakoračio unutra, čuo sam smeh iz spavaće sobe. Pomislio sam da je možda mama na telefonu s nekim prijateljem. Ipak, bilo je nešto u tom smehu što me nateralo da se zaintrigiram.
Približio sam se vratima spavaće sobe i čuo sam poznat glas. Bio je to glas mog ujaka, maminog brata koji živi u inostranstvu. Oni su se često viđali tokom praznika, ali nikad nisam video da su toliko bliski. Provirio sam kroz otvorena vrata i video ih kako zajedno sede na ivici kreveta, smeškajući se i razgovarajući o nečemu.
U tom trenutku, srce mi je zatreperilo. Mislio sam da se možda previše brinem, ali njihov odnos delovao je intimno na način na koji nikada nisam očekivao da ću videti. Mama je izgledala opušteno, a ujaka je gledala s onim posebnim sjajem u očima, koji se obično vidi samo kada je neko zaljubljen.
Osetio sam da mi se u stomaku stvorila velika knedla. U tom trenutku, svi moji strahovi i sumnje su se vratili. Možda je to bila samo situacija u kojoj su se našli, ali srce mi nije dalo mira. Otišao sam napolje, pokušavajući da smirim misli. Nije mi bilo jasno šta da radim; nisam želeo da im narušim trenutak, ali ni da budem neinformisan.
Nakon nekog vremena, vratio sam se u kuću i našao ih kako zajedno piju kafu u kuhinji. Mama se nasmehnula kad me je videla, ali nisam mogao da se oslobodim osećaja da postoji nešto više između njih. Pokušao sam da se ponašam normalno, ali svaka reč koju su izgovorili činila se kao da ima dodatnu težinu.
Nakon tog dana, sve se promenilo. Počeo sam da primetim sitnice koje ranije nisam. Mama je često razgovarala s mojim ujkom, a njihova komunikacija delovala je kao da imaju neku tajnu. I dalje nisam znao šta da mislim. Da li sam samo preterivao u svojoj mašti ili su se zaista dešavale stvari koje nisam mogao da shvatim?
Moji osećaji su bili pomešani. Razmišljao sam o svim trenucima koje smo delili kao porodica i šta bi to značilo ako se ispostavi da su moji strahovi opravdani. U isto vreme, nisam mogao da se otrgnem od pomisli da mama zaslužuje sreću, čak i ako to znači da će biti sa nekim ko nije tata. Sve u svemu, osećao sam se izgubljeno u ovom novom svetu koji sam otkrio.
