Bio je to jedan od onih jutara kada je sunce tek pocelo da se probija kroz zastore, obasjavajuci sobu blagim svetlom koje je obecavalo lep dan. Proveo sam noc kod svoje devojke, sto je bilo izuzetno prijatno iskustvo. Bilo je to jedno od onih jutara kada se osecas prijatno i opusteno, s toplinom i komforom koji dolaze iz blizine voljene osobe. Kao i uvek, svako jutro kod nje bilo je malo drugacije, a ovaj put nije bio izuzetak.
Nakon sto smo oboje ustali i obukli se, cinilo se da je sve bilo uobicajeno i mirno. Ipak, dok smo se spremali za dan pred nama, njen umor je bio ocigledan. Zivahni razgovori i planiranje dana su se odvijali dok smo se oblacili i pripremali za izlazak. Bez obzira na sve, postojala je ona prijatna rutina koju smo zajedno prolazili.
Kada je sve bilo spremno, ona je krenula prema kuhinji, a ja sam je sledio, osecajuci se spreman da upotrebim trenutak i mozda se opustim uz neki zajednicki dorucak. Kao sto to obicno biva, u toj situaciji sam pomislio da bi mogla da napravi nesto ukusno, mozda neki njen omiljeni recept, i da cemo zajedno uzivati u pocetku dana.
Nekoliko trenutaka kasnije, dok smo se priblizavali kuhinji, iznenada je ona okrenula glavu ka meni i upitala: „Jesi gladan?“ Taj trenutak je izgledao kao savrsena prilika za sve ono sto sam ocekivao – mislio sam da ce mozda pripremiti nesto za dorucak i da cemo uzivati u trenutku zajedno. Srce mi je zaigralo od radosti, jer sam se nadao da ce me iznenaditi nekom ukusnom hranom.
S osmehom na licu, rekao sam: „Jesam“, razmisljajuci kako ce ovo biti sjajan pocetak dana. Njeno pitanje i moj odgovor se cinili kao savrsena uvertira za ono sto smo planirali. No, umesto da me obraduje nekim toplim obrokom, ona je svojim umornim glasom rekla: „Ajde onda idi kuci, doruckuj, pa cemo se cuti kasnije.“
U tom trenutku, osecao sam se pomalo iznenadeno i razocarano. Njena poruka je znacila da ce moji planovi za zajednicki dorucak biti otkazani. Razumeo sam da je verovatno bila iscrpljena i da nije imala snage za pripremu hrane, sto je bilo sasvim razumljivo s obzirom na njen umor. Iako nisam ocekivao ovakav ishod, shvatio sam da treba da postujem njene zelje i potrebe. Otisao sam kuci, pomalo pokisao, ali i dalje sa osmehom na licu, misleci na to kako ce nas sledeci susret biti bolji i verovatno uz manje umora i vise radosti.
