Na početku sedmog meseca trudnoće, otkrila sam da sam trudna kada sam osetila jake pokrete u stomaku. Bilo je to vreme velike zbunjenosti i straha, pa sam odmah otišla na hitnu pomoć. Tamo su mi saopštili da je sve u redu sa bebom i da očekujem djevojčicu. Doktorovo umirujuće obaveštenje donelo je određeno olakšanje, ali je istovremeno produbilo moje osećaje straha i tuge.
Moj muž, koji je bio dijagnostikovan sa rakom, trenutno je u komi i njegovo stanje je izuzetno ozbiljno. Nažalost, bolest je otkrivena prekasno, i lekarima je teško dati bilo kakvu nadu za njegov oporavak. On nije svestan da ćemo uskoro dobiti bebu, što me dodatno povređuje i opterećuje.
Osim što se suočavam s emocionalnim stresom zbog njegove bolesti, potpuno sam zanemarila svoje fizičko zdravlje. Tokom svih ovih teških trenutaka, nisam se posvetila sebi, što je dovelo do povećanja telesne mase i neredovnih ciklusa. Rastući stomak sam pripisivala stresu i nepravilnoj ishrani, budući da radim u tri smene i gotovo da nisam obraćala pažnju na svoje stanje. Kada sam konačno saznala da sam trudna, osećala sam se kao da sanjam, s obzirom na to koliko su se stvari komplikujuće razvijale.
Doktori su me umirili rekavši da je beba u dobrom stanju i da očekujemo djevojčicu, što je predstavljalo svetlu tačku u mom trenutnom haosu. Iako sam bila duboko srećna zbog dolaska naše ćerke, srce mi je bilo slomljeno zbog činjenice da je moj muž u završnim fazama svog života. U ovom haosu osećam se kao da ne mogu pronaći ravnotežu između radosti zbog dolaska bebe i duboke tuge zbog gubitka mog muža.
Sada, u ovoj teškoj situaciji, osećam se izgubljeno i zbunjeno. Čak i kada su mi doktori rekli da je sve u redu sa bebom, nisam u stanju da se pomirim s celokupnom situacijom i da pronađem unutrašnji mir. Stalno razmišljam o tome kako ću se nositi s izazovima koji su predamnom i kako ću pronaći snagu da nastavim dalje. Još uvek nisam otkrila nikome da sam trudna jer se osećam potpuno pogubljeno i ne znam kako da izrazim svoja osećanja.
S jedne strane, osećam radost zbog dolaska bebe i mogućnosti da postanem majka, ali s druge strane, duboka tuga zbog gubitka ljubavi svog života me obuzima. Svakodnevno sam u stanju unutrašnje borbe između radosti i tuge, i ne znam kako da se nosim sa svim što dolazi. Razmišljam o tome kako ću pronaći snagu da nastavim dalje i kako ću se suočiti sa svim izazovima koji su predamnom. Trenutno osećam potrebu za podrškom i razumevanjem, jer su svi ovi događaji stvorili vrtlog emocija u mom životu i teško mi je da pronađem stabilnost.
