Nakon uspjesne eliminacije karcinoma, moja majka je tragicno preminula zbog srcanih komplikacija uzrokovanih kemoterapijom.
Prijelaz od osjecaja da nesto nije u redu do dolaska lijecnika i izjave da su poduzete sve moguce mjere dogodio se u samo pola sata. Dan nakon sprovoda, dok smo se moje dvije sestre i ja pakirale, slucajno smo naisle na nedavno ispecenu staklenku dzema, koju je pazljivo izradio nas otac.
Satima su nas preplavljivale emocije koje su dovele do zagrljaja i suza. Nasa izvanredna majka, unatoc vlastitoj patnji, dosljedno je davala prednost nasoj dobrobiti.
BONUS ISPOVEST:
Jedne hladne zimske veceri, dok sam sedela sama u svom malom stanu, preplavila me je tuga koja je bila toliko jaka da sam se odjednom osetila potpuno slomljeno. Bila sam okruzena tisinom i prazninom, a u glavi su mi se vrtele slike iz proslosti koje su mi donosile samo bol i tugu.
Secanja na ljude koji su me povredili, na trenutke srece koji su bili samo prolazni i na osecaj usamljenosti koji me je pratio tokom celog mog zivota, preplavili su me kao talas tuge koji me je skoro udavio. Suze su tekla niz moje obraze dok sam bespomocno lezala na krevetu, pitajuci se zasto sam morala prolaziti kroz sve to.
Secanje na gubitak voljene osobe, koja me je napustila prerano i ostavila me u tami bez nade za bolje sutra, steglo mi je grlo i nateralo me da se pitam da li ce ta bol ikada prestati. Pokusavala sam da se oduprem toj tuzi, ali ona je bila jaca od mene i vukla me u ponor bez dna.
Pokusavala sam da pronadem utehu u muzici, knjigama i filmovima, ali nista nije uspevalo da me izbavi iz tog ocajnickog stanja. Osecala sam se kao da sam zarobljena u lavirintu svojih emocionalnih problema, bez izlaza i bez nade za bolje sutra.
Kroz maglu su se probijale reci mojih prijatelja i porodice, koji su pokusavali da me podignu iz tog ponora tuge i depresije. Ali ja sam se osecala kao da sam duboko zaglavljena u tom mraku i nisam videla svetlo na kraju tunela.
Nakon sto sam provedila celu noc u suzama i muci, odlucila sam da se suocim sa svojim demonima i da se izborim sa svojim emotivnim ranama. Shvatila sam da tuga ne sme da me obuzme i da ne sme da me definira kao osobu. Odlucila sam da se borim i da pronadem svoj put ka sreci, ma koliko tezak i trnovit on bio.
Tako sam se polako pocela dizati iz pepela tuge i depresije, korak po korak, dan po dan. Odlucila sam da se okrenem ka svetlu i da odbacim tamu koja me je okovala. I dok se borim sa svojim demonima svakog dana, znam da cu pobediti i da ce tuga jednog dana postati samo daleka uspomena na moju proslost.
