Zivim u braku sedam godina, a prošle godine sam postala majka. Kada je moj muž postao tata, nadala sam se da će se njegovo ponašanje promeniti. Verovala sam da će prestati piti i dolaziti kasno, kao i da će prestati da me maltretira i ponižava. Nažalost, stvari su se pogoršale. Umesto da postane bolji, postao je još gori, a njegova ponašanja su postala još nasilnija.

 

 

 

 

Sinoć je došao kući oko dva posle ponoći, potpuno pijan. Nije samo došao u toj stanju, već je i probudio mene i našu malu devojčicu, koja još nema ni godinu dana. Oterao nas je iz kuće, dok smo bile u pidžamama, i zaključao vrata. Nismo imale drugog izbora nego da se nađemo napolju u dvorištu, dok je on bio unutra. Slušala sam kako kuca vrata i doziva ga, nadajući se da će nas pustiti unutra, ali ništa se nije promenilo.

 

 

 

 

Nakon što sam shvatila da je besmisleno čekati pred vratima, otišla sam kod njegovih roditelja, mog svekra i svekrve. Kada je svekrva otvorila vrata, prvo se izgalamila na mene zbog toga što sam je probudila u to doba noći. Kada je videla našu devojčicu u mom naručju, odmah je zgrabila bebu i rekla mi da ne mogu da uđem u kuću. Rekla je da sam verovatno zaslužila da prenoćim napolju, kao “pseto”, i zatvorila vrata. Ni deku mi nisu poslali, niti su pokazali bilo kakvo saosećanje.

Provela sam celu noć napolju pod vedrim nebom, a bilo je neopisivo hladno. Kada sam ušla u kuću, jer je moj muž otišao na posao, odlučila sam da prvo napišem ovaj tekst i javno ga objavim. Na ovaj način želim da upozorim sve žene koje prolaze kroz slične situacije. Ako vas vaš partner, momak, verenik ili muž prvi put udari ili počne da vas maltretira, odmah prekinite svaki kontakt s njim. Bez obzira na to koliko ga volite ili koliko mislite da će se promeniti, morate se distancirati od njega.

Nadam se da će moja priča pomoći barem jednoj osobi da prepozna znakove nasilja i da pronađe snagu da se udalji od toksičnih odnosa. Ne treba trpeti nasilje i zlostavljanje, a postoje načini kako se zaštititi i pronaći sigurnost. Molim vas, obratite se za pomoć ako se nađete u sličnoj situaciji, jer niko ne zaslužuje da prolazi kroz ovakve torture.

BONUS ISPOVIJEST:

Kad smo išle u grad u srednjoj školi, nikad ništa nisam kupovala jer nisam imala para. Nekad me neko časti, ja nemam da uzvratim. Na faksu me časti drugarica u izlasku, ja opet nemam. Sad lepo zarađujem i čašćavam koga kad stignem. Ali mi je žao što ne mogu da dođem do tih drugarica da im vratim, da ne misle da sam ih koristila, stvarno nisam imala…
Oglasi - Advertisement

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here