Moja supruga se suočavala s teškim vremenima. Nervozna zbog problema na poslu, izazova u ličnom životu i briga o deci, izgubila je 13 kilograma, a njena kilaža spala je na samo 40 kilograma u 35. godini. Postala je izuzetno mršava i često je plakala, izgledajući nesrećno. Patila je od glavobolja, bola u grudima i leđima, a san je bio neuhvatljiv. Zaspala bi tek u ranim jutarnjim satima i vrlo se lako zamorila.
Naša veza bila je na ivici raspada. Njena lepota je nestajala, a tamni krugovi ispod očiju svedočili su njenoj borbi. Prestala je da brine o sebi, odbijala je da snima filmove i da prihvata uloge.
Gubio sam nadu i mislio da je naš put ka razvodu neizbežan. Međutim, odlučio sam da preduzmem nešto po tom pitanju. Bila je to najlepša žena na svetu, ona koja je izabrala mene da je voli i grli.
Počeo sam da joj pružam više podrške i pažnje. Poljupci, komplimenti i cvetni pokloni postali su svakodnevica. Iznenađivao sam je sitnim gestama, a koliko god to bilo jednostavno, činilo je da se oseća voljeno i cenjeno. Otvoreno sam govorio o njoj i hvalio je pred našim prijateljima. Čudom, počela je da se budi iz svoje uspavane stvarnosti. Njena sreća je ponovo zasijala, dobila je na težini i napokon prestala da bude nervozna. Volela me je više nego ikad pre, a ja nisam mogao ni da zamislim koliko ljubavi može postojati.
Shvatio sam jednu važnu stvar – žena zaista odražava svog muškarca. Ono što sam joj davao, ona je vraćala trostruko. Naša veza je ponovo procvetala, ne samo zbog onoga što sam učinio, već zbog onoga što smo postali zajedno.
