Kada je moj sin odlučio da se vjenča, bilo je to za mene iznenađenje. Bio je mlad, tek napunjenih 22 godine, i nisam očekivala da će tako brzo donijeti tako važnu životnu odluku. Međutim, on je bio odlučan i tvrdio je da je pronašao ženu svog života. U početku sam želela da verujem da je to bila prava ljubav, ali ubrzo nakon njihovog venčanja, postalo je jasno da će moja snaha značajno uticati na moj život – na načine koje nisam mogla ni zamisliti.
Moja snaha je šest godina starija od mog sina, i već tu sam osetila neku neskladnost. Nije da smatram da godine moraju biti presudne u vezi, ali razlika u životnom iskustvu i zrelosti može biti veoma značajna. Dok je moj sin još uvek bio u procesu otkrivanja sebe i svog mesta u svetu, ona je već prošla kroz mnoge faze života i imala jasnu viziju onoga što želi. Nažalost, ta njena vizija često se kosila sa mojim vrednostima i onim što sam želela za svog sina.
Ono što je najviše bolelo bilo je to što je ubrzo postala očigledno da ona želi da izoluje mog sina od njegove porodice. Počeli su da se povlače, udaljavajući se od mene i ostatka porodice. Svaki pokušaj da se približim svom sinu, da razgovaram s njim ili provedem vreme sa njim, bio je sveden na minimum. Počela sam da se osećam kao stranac u njegovom životu, kao da više nemam pravo da budem deo njegovih radosti i tuge. Osećala sam da ona manipuliše njime, kontroliše njegove odluke i udaljava ga od mene.
Najviše me je povredilo to što su njeni postupci učinili da se osećam bespomoćno. Svaka reč koju bih rekla ili potez koji bih napravila, bio je pogrešno shvaćen ili iskrivljen. Pokušavala sam da joj se približim, da izgradim odnos sa njom, ali svaki put bih naišla na zid. Ona je imala svoje mišljenje o meni, a čini se da je bila odlučna da me drži na distanci. Kako je vreme prolazilo, ta distanca se samo povećavala, ostavljajući me sa osećajem gubitka i tuge.
Ponekad se pitam gde sam pogrešila. Da li sam previše zaštitnički nastrojena prema svom sinu? Da li sam trebala da mu dam više prostora? Ili je jednostavno sudbina bila takva da moj odnos sa snahom nikada ne bude pozitivan? Bez obzira na odgovore, realnost je da se moj život značajno promenio od trenutka kada je ona postala deo naše porodice.
Ne mogu da ne osećam gorčinu. Svaki dan se borim sa osećajem da sam izgubila deo svog života, deo svoje porodice. Moj sin, kojeg sam toliko voljela i za kojeg sam se toliko trudila, sada je daleko, ne samo fizički, već i emocionalno. Ona je uspela da ga odvuče od mene, a ja ostajem sa sećanjima i bolom koji se ne smanjuje.
Iako možda nikada neću moći da promenim situaciju, ovaj tekst je moj način da izrazim svoja osećanja i suočim se sa bolom koji nosim u sebi. Želim da se nadam da će doći dan kada će moj sin ponovo pronaći put ka meni, ali do tada, sve što mogu je da živim sa ovom boli i nadam se boljem sutra.
