Moj muž već duže vreme radi i živi u Nemačkoj, dok sam ja sa našom malom kćerkom došla da mu se pridružim pre nekoliko meseci, neposredno nakon što sam se porodila. Prošli vikend bio je jedan od onih trenutaka koje se trudim da zaboravim, ali nikada neću zaboraviti koliko je bio težak za mene.
Moj muž je bio na noćnoj smeni, i tako sam se našla sama u našem malom stanu, brinući se o bebi. U subotu uveče, dok je noć bila mirna i tiha, beba je iznenada počela da plače na način koji nikada ranije nisam čula. Plač je bio intenzivan i nesnošljiv, i to je trajalo nekoliko minuta koje su mi se činile kao večnost. Pokušavala sam da je smirim, ali ništa nije pomoglo.
Nakon što sam je izmerila, shvatila sam da ima temperaturu od 38,3 stepena. Ta cifra me je šokirala i u trenutku me obuzela panika. Nisam znala šta da radim. Jezik nisam dobro znala, pa nisam mogla da pozovem hitnu pomoć. U tom trenutku nisam mogla da razmišljam jasno; osećala sam se izgubljeno i bespomoćno.
Počela sam da kucam na vrata komšija, nadajući se da će neko moći da mi pomogne. Međutim, u mom očaju i strahu, činilo se da niko nije želeo da otvori vrata. Pokušavala sam sve što sam mogla, ali osećaj nemoći je bio sve jači. Osećala sam se kao da me čitav svet ostavio samu u najtežem trenutku.
Kada sam se vratila prema našem stanu, videla sam da jedna starija gospođa izlazi iz svog stana. U očaju sam se obratila njoj, i iako nisam mogla da komuniciram rečima, ona je odmah shvatila da mi je potrebna pomoć. Pružila je ruke prema mojoj bebi i pokazala mi da uđem u njen stan.
Unutar njenog stana, gospođa je delovala vrlo smireno i sa puno pažnje. Nije govorila mnogo, ali je koristila znakove i gestove da mi pokaže šta treba da radim. Počela je da se brine o mojoj bebi, prvo je skinula njene stvari i pripremila je za kupanje. Čudno je bilo to što je za kupanje koristila alkohol. Znači, namočila je krpu u alkohol i lagano obrisala bebu. U tom trenutku nisam znala šta da mislim. Iako mi je bilo jasno da je temperatura počela da se smanjuje, bilo je čudno što se to dešavalo upravo zbog alkohola, dok smo mi sa mužem veliki protivnici alkohola i ne koristimo ga ni u kom smislu.
Nakon što je beba počela da se smiruje, gospođa mi je rukama objasnila da su u pitanju zubići i da je to normalno u ovom uzrastu. Možda je to bio način da umiri bebu, ali činjenica da smo koristili alkohol kao deo rešenja bila je vrlo neobična za nas.
Ta noć je bila izuzetno teška za mene, i iako je sve prošlo i beba se konačno smirila i zaspala, nisam mogla da podelim ovu priču sa svojim mužem. Bojala sam se kako bi reagovao na upotrebu alkohola u brizi za našu bebu. Najvažnije mi je bilo da je beba dobro i da smo prebrodili tu tešku situaciju. Ta noć me naučila koliko je važno imati pomoć u nepoznatom okruženju i koliko je važno znati da postoji neko ko će ti pomoći kad najviše treba.
