Irena Garza, mlada žena od samo 25 godina, postala je simbol misterije i tragedije u gradu Makalen, Texas, tokom više od pet decenija nakon njenog nestanka. Njena sudbina je ostavila dubok trag na zajednicu, a njena slika, obeležena nevinošću i lepotom, progonila je stanovnike. Irena je bila poznata u svom gradu kao šarmantna devojka sa tamnom kosom, koja je u svojoj mladosti osvojila titulu mis Južnog Teksasa, a njena popularnost se nastavila kroz ulogu vođe mažoretkinja u srednjoj školi. Nakon završetka studija, postala je učiteljica za decu s posebnim potrebama, pokazujući svoju posvećenost i ljubav prema zajednici.
Verovanje i religija su igrali ključnu ulogu u Ireninom životu. Uveče pre Uskrsa 1960. godine, odlučila je posetiti crkvu Svetog srca katoličkog u svom gradu kako bi izvršila ispovest. To je bio poslednji trenutak kada je viđena. Irena nikada nije stigla kući, a njen nestanak brzo je postao predmet brige i šoka među njenim prijateljima, porodicom i čitavim gradom.
Dva dana nakon njenog nestanka, pronađena je njena bež cipela s potpeticom, odbačena kraj puta, što je izazvalo dodatnu zabrinutost. Njena torbica je takođe pronađena u blizini, a tragovi njenog života su postajali sve mračniji. U četvrtak, pet dana nakon što je prijavljena kao nestala, njeno telo je otkriveno kako pluta u kanalu, što je šokiralo zajednicu i postavilo pitanja koja su čekala odgovore.
Ispostavilo se da je Irena poginula na tragičan način, a u središtu istrage bio je sveštenik koji je bio poslednja osoba koja ju je videla. Ova tragedija otvorila je mnoge rane u gradu, dok su se stanovnici suočavali sa zlom unutar svoje zajednice. Šokantna priča o Ireninom nestanku i tragičnom završetku ostavila je neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti Makalena, a pitanje pravde i istine o njenoj smrti ostalo je otvoreno decenijama.
Irena Garza nije bila samo žrtva, ona je postala simbol borbe za pravdu i svetlost u mraku, ostavljajući nas sa pitanjem kako jedna tako nevina i sjajna mlada žena može postati žrtva najgroznijih činova zla.
Na njenom izmučenom telu otkriveno je da je Irena prvo prebijena, zatim silovana i na kraju ubijena. Među poslednjima koji su je videli bio je 27-godišnji sveštenik Džon Fejt, koga je policija prvo ispitala.
On je potvrdio da ju je video tokom ispovesti i da je otišla kući u dobrom stanju. Ipak, čak 57 godina kasnije, konačno je osuđen za ovo brutalno zločin.
Pitanje koje se postavlja jeste zašto je, uprkos brojnim tragovima, policiji i pravosudnim organima bilo potrebno toliko vremena da razjasne ovu misteriju?
To nije bila prva žrtva
Mesec dana pre toga, u blizini crkve, druga žena, Marija Gera, postala je žrtva napada. Ispričala je da je klečala i molila se kada ju je nepoznata osoba zgrabila i pokušala da joj ugura maramu u usta. Uz pomoć svojih noktiju, uspela je da se odbrani i pobegne. Napadača je opisala kao veoma sličnog Fejtu.
Kada su utvrđene povrede koje je Marija nanela Fejtu, počelo je suđenje protiv njega. Prva porota se raspala, ali Fejt nije pristao na ponovljeno suđenje; umesto toga, priznao je krivicu i platio kaznu. Ovaj razvoj događaja rezultat je dogovora između policijskih starešina i visokih predstavnika katoličke crkve da se slučaj Irene Garze ne istražuje dalje. Većina policajaca u tom okrugu, uključujući i tadašnjeg senatora Džona F. Kenedi, bili su članovi crkve, a smatralo se da bi skandal vezan za njegovu crkvu mogao negativno uticati na njegove izborne šanse.
