Tvoja priča počinje s nečim što se mnogima dešava, ali retko ko ima hrabrosti da prizna – platonska ljubav. Imaš 35 godina i već tri godine osećaš nešto posebno prema osobi koja nije tvoj supružnik. Ono što je zanimljivo jeste da je ta ljubav uzvraćena, ali iako oboje znate za to, nikada niste otvoreno razgovarali o svojim osećanjima. Vaša deca se druže, što dodatno komplikuje situaciju, jer se često viđate na okupljanjima, igralištima, i drugim mestima gde roditelji provode vreme zajedno sa svojom decom.
Susreti između vas dvoje su posebni, iako nema verbalne komunikacije. Razmenjujete poglede, možda poneki osmeh, ali to je sve. Ipak, to malo što imate, te kratke trenutke blizine, deluje kao da je dovoljno. Stojite jedno pored drugog, bez reči, ali u tom trenutku sve postaje jasno. Postoji ta hemija, ta neobjašnjiva energija između vas, koju ne možete sakriti, i čini vam se da je svi oko vas primećuju. Međutim, ne znate da li to oni zaista vide ili je to samo vaš osećaj, jer je ta veza između vas toliko jaka i očigledna.
Ponekad poželiš da ga prodrmaš, da mu kažeš: “Dokle ćemo ovako?” Želiš da prekinete taj tihi dogovor i konačno razgovarate o tome šta osećate jedno prema drugom. Ali s druge strane, znaš da bi to moglo sve pokvariti. Bojiš se da bi otvoreni razgovor mogao da uništi tu čistu, snažnu, i bezazlenu ljubav koju osećate. Postoji strah da bi, ako biste prelazili granice, ta lepota nestala, a ostala bi samo praznina. Svestan si da je on savršen za tebe, ali isto tako znaš da bi taj odnos mogao da uništi sve što oboje imate u svojim životima.
Razmišljaš o tome kako bi sve bilo drugačije da ste se sreli ranije, pre nego što su se vaši životi ustalili. U toj prošlosti koja nije postojala, vidite mogućnost drugačijeg života, gde biste mogli biti zajedno, bez ikakvih prepreka. Međutim, sada ostaju samo ta osećanja i stihovi, sećanje na to “šta bi bilo kad bi bilo”.
Uprkos svemu, odlučuješ da zadržiš tu vezu onakvom kakva jeste – tajnovita, neizgovorena, ali predivna. Ostavljate stvari onakvima kakve jesu, jer znate da bi svaka promena mogla da naruši tu posebnu čaroliju koja vas veže. Na kraju, ostaju samo pogledi, možda poneki osmeh, i spoznaja da je ta platonska ljubav, iako neostvarena, jedno od najlepših osećanja koje ste ikada iskusili.
