Priča koja je potresla Srbiju i mnoge naterala da se zamisle nad surovošću života dolazi iz svedočenja jednog doktora, koji je kroz svoj rad bio svedok kako najlepših, tako i najtragičnijih trenutaka rađanja novog života. U tekstu koji je brzo postao viralan, sa skoro 5.000 deljenja za manje od dva dana, doktor opisuje jedan od najtežih trenutaka svoje karijere i života, trenutak kada je izgubio pacijentkinju dok je rađala dete.
Doktor započinje priču izražavajući koliko je danas, više nego ikada pre, osetio težinu svog poziva. Kao lekar, porodio je mnoge žene, a svaki put kada bi ušao u rađaonu, molio se Bogu da nagradi sve majke za bol i patnju koju prolaze kako bi donele novi život na svet. Naglašava da je bol koji žene trpe tokom porođaja neopisiv i da se tu ne završava – žene prolaze kroz devet meseci trudnoće, što je samo po sebi veliki izazov.
Međutim, on ističe da je današnji dan bio poseban, jer je izgubio jednu od svojih pacijentkinja. Nije retko da se doktori suočavaju s gubicima, ali ovaj slučaj je bio poseban i izuzetno bolan. Žena o kojoj govori nije mogla da ima decu punih 14 godina. U tom periodu, pokušala je sve moguće metode – od vantelesne oplodnje (IVF) do drugih dostupnih procedura, prolazeći kroz mnoge fizičke i emocionalne izazove. Ipak, uprkos svim preprekama, dogodilo se čudo – žena je zatrudnela.
Doktor naglašava da je trudnoća bila izvanredna, s obzirom na to da je žena imala ciste na jajnicima i miome u maternici. Iako je medicinski bilo teško objasniti kako je uspela da zatrudni, doktor je verovao da je to bilo delo Božje milosti. Kako je trudnoća napredovala, miomi su počeli da nestaju, i sve je išlo u pravcu zdravog poroda. Doktor je bio uveren da će Bog omogućiti ono što izgleda nemoguće.
Nakon devet meseci, došao je dan poroda. Žena je stigla u bolnicu, a doktor, svestan njene posebne situacije, ostavio je sve da bi bio uz nju. Porod je bio dugotrajan i težak, trajao je satima. Nakon sedam sati iscrpljujućeg porođaja, bol je postao toliko intenzivan da je doktor odlučio da izvede hitan carski rez. Nažalost, uprkos svim naporima, žena je preminula na porođajnom stolu. Ipak, beba je preživela.
Pre nego što je umrla, žena je dobila priliku da drži svoju bebu u rukama. Sa osmehom na licu izgovorila je reči „Bog je najveći“, nakon čega je preminula. Ovaj trenutak je duboko potresao doktora, koji je tada morao da prenese strašnu vest njenom suprugu. Muž, čuvši da je njegova supruga preminula, onesvestio se od bola. Njihov sretni dan, dan kada su trebali postati roditelji, pretvorio se u dan velike tragedije.
Doktor zaključuje svoj potresni tekst apelom na sve da poštuju žene, posebno majke. Naglašava da žene prolaze kroz ogromne žrtve da bi donele novi život na svet, a devet meseci trudnoće i sati provedeni u porođajnim bolovima nisu nimalo lak zadatak. On moli Boga da zaštiti sve, a posebno trudnice, te apeluje na sve one koji imaju nesuglasice sa svojim majkama da ih odmah nazovu i pomire se, jer majke prolaze kroz mnogo toga da bi nas rodile.
Ovaj tekst je dirnuo mnoge, podsetivši ih na krhkost života i na veličanstvenu, ali često i tragičnu, ulogu majke.
