Na društvenim mrežama pojavljuje se emotivan snimak na kojem Bora Đorđević, legendarni muzičar i pesnik, izvodi pesmu koja duboko istražuje temu vlastite smrti. Reč je o pesmi “Dvije gitare”, koja je zabeležena tokom koncerta grupe Riblja Čorba u njegovom rodnom gradu, Čačku.
Nažalost, Bora Đorđević je preminuo danas u Ljubljani, posle duge borbe sa teškom bolešću. Njegov odlazak ostavio je veliki trag na muzičku scenu i u srcima njegovih obožavalaca. Tokom svoje bogate karijere, Bora je često tematizovao smrt, a prepoznatljivi motivi prolaznosti i gubitka provlačili su se kroz mnoge njegove pesme. Ovaj motiv je posebno očigledan u delima kao što su “Kraj”, “Kopriva” i “Ravnodušan prema plaču”, gde je smrt predstavljena ne samo kao završetak, već i kao deo životnog ciklusa.
Pesma “Dvije gitare”, koju je izveo na ovom emotivnom nastupu, služi kao simbol Bora Đorđevićevog stila i njegove sposobnosti da kroz muziku izrazi duboke i složene ljudske emocije.
Snimak koji se brzo širi društvenim mrežama podseća na njegovu veštinu da kroz stihove prenese poruke koje pogađaju srž i izazivaju snažne osećaje kod slušalaca, dok ga istovremeno prate sećanja na njegovu bogatu muzičku ostavštinu.
Bora Đorđević je bio ne samo muzičar, već i intelektualac, čiji su tekstovi često nosili kritiku društva i duboke refleksije o životu. Njegov rad ostaje večan, a pesme će se i dalje slušati i pevati, obezbeđujući mu status jednog od najvažnijih umetnika u regionu. Njegova sposobnost da kroz muziku dodirne srž ljudske prirode i izrazi univerzalne teme učiniće ga nezaboravnim i u godinama koje dolaze.
“Dvije gitare”
“Meni stvarno nije dobro,
bolestan sam skroz na skroz,
biće da sam bostan obr’o,
pripremite plavi voz.
Dani su mi odbrojani,
životni mi proš’o vek,
u bolnici u Ljubljani
nemaju za mene lek.
Ne trošite džabe pare,
nisam tol’ko važan lik,
ukrstite dve gitare,
nek’ to bude spomenik.
Konzilijum saopštenje
objavljuje svaki dan,
da upozna javno mnjenje,
koliko sam bolestan.
Moje telo pošaljite
u Čačak, u Srbiju,
u Ljubljani ostavite
srce, neka bude tu.”
