Bila sam na jednom slavlju s dečkom, a on je stalno odlazio, kao da želi izbjeći da bude pored mene. Osećala sam se zapostavljeno, pa sam odlučila izaći napolje na cigaretu. Nije ni primetio da me nema. Uzela sam taksi i otišla kući, a zatim isključila telefon.
Kad sam se ujutro probudila, uključila sam telefon, ali od njega nije bilo ni tragova poruke. Zaista, izgleda da nam predstoji razlaz…
BONUS ISPOVEST :
U malom selu, okruženom bujnim šUMama i mirisnim livadama, živela je devojka po imenu Mira. Njena ljubav prema prirodi bila je bezgranična, a najviše je volela šetnje kroz šumu, gde su cvrčci pesmama obeležavali svako jutro, a ptice su svojim melodijama pozdravljale zalazak sunca.
Jednog sunčanog dana, dok je istraživala novu stazu u šumi, Mira je naišla na staru drvenu kolibu prekrivenu mahovinom. Bilo je to mesto koje je izgledalo kao iz bajke. Svaka daska na kolibi pričala je priču, svaka pukotina gubila se u legendama prošlih vremena. Zaintrigirana, odlučila je da uđe unutra.
Unutar kolibe, pronašla je stari dnevnik. Njegove stranice bile su pohranjene vremenskim tragovima, ali reči su bile jasne. Dnevnik je pripadao starici koja je nekada živela u tom selu, a u njemu su bile zapisane njezine avanture, snovi i mudrosti. Mira je sa divljenjem pročitala priče o ljubavi, prijateljstvu i hrabrosti.
Jedna priča ju je posebno dotakla. O njoj se pričalo o čarobnom cvetu koji je cvetao samo jednom u sto godina. Taj cvet, legenda kaže, imao je moć da ispuni najdublje snove onoga ko ga pronađe. Mira je odmah odlučila da ga potraži. Uverila se da će putem do cveta pronaći prolaz kroz vlastite strahove i sumnje.
Sledećih dana, Mira je provodila vreme u šumi, tragajući za čarobnim cvetom. Svaka prepreka koju je naišla postala je prilika da nauči više o sebi. Upoznala je ljude koji su je inspirisali, pomogla onima kojima je bila potrebna, a svaki susret bio je nova lekcija. Učila je da je hrabrost ponekad u malim stvarima, kao što su reči ohrabrenja ili osmeh prema strancu.
Nakon meseci potrage, jednog jutra, dok je sunce izlazilo preko horizonta, Mira je ugledala nešto sjajno među stablima. Prišla je bliže i shvatila da je to čarobni cvet. Njegovi latice sijale su u duginim bojama, a miris koji je širio bio je neodoljiv. Kada ga je dotakla, srce joj je ispunila toplina.
U tom trenutku, shvatila je da cvet nije ispunio samo njene snove, već je kroz putovanje spoznala pravu vrednost života: ljubav, prijateljstvo i hrabrost. Vratila se u selo, bogatija za spoznaje koje će deliti sa svima. Čarobni cvet je postao simbol onoga što je naučila: da je najveće bogatstvo u nama samima.
I tako se Mira nastavila kretati kroz život, svesna da su snovi tu da ih ostvarimo, ali da put do njih često vodi kroz vlastitu dušu.
—
Nadam se da ti
