Ubijanje stršljena može imati ozbiljne posledice, kao što je nedavno pokazao slučaj žene iz Čačka koja je preminula zbog uboda ovog insekta. Mnogi nisu svesni da je ubijanje stršljena kažnjivo zakonom, s kaznama koje se kreću od pola miliona do čak dva miliona dinara.
Prema Zakonu o zaštiti prirode, stršljeni su zaštićena vrsta, što znači da je njihovo ubijanje, čak i u situacijama samoodbrane, zabranjeno. Nažalost, mnogi građani ne prepoznaju stršljene kao zaštićene insekte i sami pokušavaju da reše problem, što često dovodi do nesrećnih ishoda usled njihove alergijske reakcije na ubod.
Ali, postoji jedan problem – koga pozvati.
Obično ovu vrstu posla obavljaju stručne veterinarske službe, jer se gnezda ne uništavaju, već se premeštaju na lokacije daleko od ljudi.
Svaki veći grad ima takve službe.
U poslednjih nekoliko godina, primećuje se porast broja stršljenova čija gnezda se nalaze u blizini ljudskih aktivnosti. Gotovo svako skriveno mesto unutar domaćinstava može postati pogodno za njihovu koloniju. To uključuje gotovo svaku suvu lokaciju.
Za poređenje, ose prave gnezda veličine pet do šest centimtera, ali i do dvadeset centimetara. S druge strane, gnezda stršljena mogu biti velika poput fudbalske lopte, a postoje i primeri gnezda koja su veličine otvorenog kišobrana.
Otrovan sastav stršljena manje je toksičan od otrova osa; međutim, žaoka stršljena je deblja i duža, što joj omogućava da prodre dublje u kožu i izazove jači osećaj bola i veće crvenilo.
Preporučene mere prve pomoći uključuju vađenje žaoke pincetom, ukoliko je ostala u koži, kao i primenu hladnog obloga na mestu uboda. U slučaju da je ubod na području usta ili grla, može doći do izraženije reakcije.
Ako je to moguće, povređenoj osobi treba omogućiti da stavi led u usta, kako bi se umanjila oteklina.
VIŠE O STRŠLJNIMA :
Stršljeni, poznati po svojoj impresivnoj veličini i karakterističnom žutom-crnom obrascu, fascinantni su insekti koji izazivaju poštovanje i strah istovremeno. Ovi pripadnici porodice osi (Vespidae) često se nalaze u prolećnim i letnjim mesecima, kada pretražuju područja u potrazi za hranom i mestima za gnežđenje. Njihova sposobnost izgradnje složenih gnežda od papira koji sami prave od žvakanih biljnih materijala, čini ih pravim arhitektama prirode.
Stršljeni mogu dostići dužinu od 2 do 5 centimetara, a njihova zabavna društvena struktura, poput pčela, uključuje radnice, trutove i kraljicu. Kraljice su obično veće i zimi prezimljuju, dok radnice služe zajednici tokom letnjih meseci.
S obzirom na to da su stršljeni mesožderi, hrane se insektima i drugim malim beskičmenjacima, što ih čini korisnima u kontroli štetočina. Međutim, kada se osećaju ugroženima, mogu postati izuzetno agresivni. Njihovi ujedi su bolni zbog specifičnih toksina u otrovu, zbog čega ih neki percipiraju kao opasne. U nekim kulturama, posebno u azijskim zemljama, stršljeni se smatraju delikatesom i koriste se u tradicionalnoj kuhinji.
Jedan od zanimljivih aspekata stršljena je njihova sposobnost komunikacije. Pomoću mirisnih signala i pokreta telo uzdižu se kako bi upozorili ostale članove kolonije na potencijalne pretnje. Ova kompleksna socijalna dinamika fascinira entomologe i istraživače koji nastoje da razumeju bliže ponašanje ovih insekata.
U svetu koji se brzo menja, stršljeni se suočavaju sa različitim pretnjama. Gubitak staništa, klimatske promene i upotreba pesticida dovode do smanjenja njihovih populacija. Održavanje ravnoteže u ekosistemu kao i očuvanje ovih poslovnih insekata u njihovom prirodnom okruženju je ključno za očuvanje biodiverziteta.
Upoznati stršljena ne znači samo suočavati se s njihovom opasnošću, već i prepoznati njihovu vrednost u prirodi. Svaki put kada se susretnemo s ovim fascinantnim insektima, otkrivamo deo složenog mehanizma života koji se odvija oko nas – gde svaka vrsta igra svoju ulogu, ma koliko mala ili velika bila.
