Moja supruga je bila u braku s mojim starijim bratom gotovo tri godine, a u tom su braku dobili kćerku. Tokom tog vremena, ona se zaljubila u mene, a ja sam se sprva opirao svojim osjećajima prema njoj. Mislio sam da je ispravno ostati na distanci, ali ona je bila odlučna i priznala mi da će napustiti mog brata bez obzira na sve.
Nakon dugog razmišljanja, odlučio sam se okrenuti svojoj želji i napustiti vlastitu porodicu kako bismo započeli novi život zajedno. Bio sam svjestan da to što radim može povrijediti mnoge ljude, posebno mog brata, ali nisam mogao ignorirati onu sreću koju sam osjećao s njom. Proveli smo gotovo šest godina zajedno, dobili smo troje divne djece i živjeli bez većih problema. Našli smo financijsku stabilnost i uživali u zajedničkom životu.
Međutim, jednog jutra, iznenada je nestala iz našeg života, ostavljajući mene i našu djecu. Taj trenutak bio je šokantan, i duboko me pogodio, ostavljajući me da se suočim s consecuencias našeg zajedničkog izbora.
Sada živim sam kao samohrani otac i veoma mi je teško organizovati svakodnevni život. Osjećam se kao da se borim protiv struje, posebno jer je ona zarađivala više nego ja. Na rubu sam opstanka i ne znam kako da preokrenem situaciju. Čini mi se kao da sam potpuno usamljen u svemu ovome.
**Istinita ispovest**
Moje ime je Ana, i danas želim podeliti deo svog života koji mi je promenio sve. Odrasla sam u malom gradu sa strogim roditeljima koji su uvek imali visoke standarde. U osnovi, bila sam “dobro dete” koje se trudila da ispunim očekivanja, a to je često značilo potiskivanje svojih želja i snova.
Godine su prolazile, i kako sam ulazila u tinejdžerske godine, pritisak je postajao sve jači. U školi sam se trudila da budem najbolja, ali unutra sam se borila sa osećajem nedovoljnosti. U tim trenucima otkrila sam umetnost. Crtanje i slikanje postali su moja bežanja od stvarnosti. U tom svetu, mogla sam biti ko želim, slobodna od očekivanja.
Međutim, kada sam završila srednju školu, roditelji su očekivali da se upišem na “ozbiljan” fakultet, a ne na umetnost. Bilo je to vreme kada sam se osećala kao da gubim deo sebe. Na kraju, upisala sam ekonomiju. Dok su svi slavili moj “uspeh”, ja sam se osećala kao u kavezu.
Prva godina je bila teška. Išla sam na predavanja, učila gradivo, ali umetnost mi je nedostajala. Tada sam upoznala Marka, dečka koji je bio zaljubljen u muziku. Njegov entuzijazam me inspirasao. Počela sam ponovo da crtam i učlanila sam se u umetničku grupu na fakultetu. U toj grupi sam konačno pronašla sebe.
Ali s vremenom, pritisak sa studija je rastao. Postala sam umorna, iscrpljena i često uplašena. Moji roditelji nisu razumeli zašto provodim toliko vremena na umetničkim stvarima umesto da učim. U jednom trenutku, došla sam do tačke preloma. Morala sam doneti odluku: nastavak puta koji su zacrtali drugi, ili borba za ono što volim.
Upravo u tom trenutku, shvatila sam da je važno slušati sebe. Ostavila sam fakultet i upisala umetničku akademiju, što je bila jedna od najhrabrijih odluka u mom životu. Naravno, usledile su osude i strahovi, ali pronašla sam slobodu koju sam tako dugo priželjkivala.
Danas, kao umetnica, svaka slika govori priču. Učeći da volim sebe, takođe učim i druge da se bore za svoje strasti. Moja ispovest nije samo priča o umetnosti; to je podstrek onima koji se bore za svoju autentičnost. Uvek se borite za ono što volite — to je put ka pravoj slobodi.
