Nakon što je završena naša svadba, dogodila se situacija koja je ostavila veliki utisak na mene i mog muža.
Naime, moja svekrva je nakon ceremonije uzela kutiju u kojoj su se nalazile koverte s novcem i još nekoliko poklona koje smo dobili od gostiju. Iako je bilo jasno da takav dogovor nije postojao, ona je jednostavno uzela te stvari bez našeg pristanka.
Nakon što smo se malo odmorili i stigli da se povratimo od svadbenog slavlja, pitala sam svog muža da li bismo mogli otići i preuzeti kutiju s poklonima. Reakcija mog muža me iznenadila – rekao je da ga je sramota da traži stvari koje su nam pripadale. Sramota? Kako može biti sramota da tražimo nešto što je naša imovina, nešto što smo dobili za vlastitu svadbu?
Nakon što smo razgovarali o situaciji, odlučila sam da se obratim svekrvi i direktno je pitam o situaciji. Kada sam je nazvala i objasnila šta se desilo, odgovorila je na drzak način, rekavši da sam nevaspitana i da ona ima potpuno pravo na novac koji smo dobili. Nije bilo nikakvog pokušaja da razjasni situaciju ili da se izvinjava, samo nepristojnost i osećaj da je sve to njeno pravo.
Treba napomenuti da smo muž i ja sami finansirali svadbu, bez pomoći od strane bilo koga. Pokušavali smo da razumemo ponašanje i odluke moje svekrve, ali ovaj incident je ostavio dubok trag na našem odnosu. Nakon otprilike dve nedelje, muž je nekako uspeo da donese sve poklone i koverte, ali za mene, to iskustvo je ostavilo veliki šok.
Iako smo konačno dobili sve što nam pripada, osećaj povređenosti i neprijatnosti i dalje je prisutan. Ovaj trenutak je duboko uticao na nas i sada se nalazimo u velikoj distanci od te situacije, kako emocionalno, tako i u našem odnosu sa svekrvom. Čini se da ćemo morati da se suočimo sa posljedicama i da preispitamo odnose i granice sa članovima porodice.
BONUS ISPOVIJEST:
