Kao ginekolog, nedavno sam imala situaciju koja me duboko potresla. U mom ordinacijskom prostoru pojavila se mlada žena sa svojim verenikom. Njih dvoje su u vezi već neko vreme i planirali su svadbu, ali su je morali odložiti zbog nekih privatnih razloga. Unatoč tome, par je odlučio da se posveti pokušaju da dobiju dete, s obzirom da je ona već prešla 35. godinu života. U tom uzrastu, planiranje porodice može biti podložnije određenim rizicima, pa smo odlučili da obavimo detaljan pregled i potrebne analize.
Nakon što sam završila sa svim analizama i obavila preliminarni razgovor s parom, zamolila sam da ostanem nasamo sa pacijentkinjom. Ovo je uobičajena praksa jer je važno da se određene teme rasprave bez prisustva partnera. Međutim, pacijentkinja je insistirala da njen verenik ostane prisutan tokom razgovora, što sam prihvatila u toj situaciji.
Tokom razgovora, ispitala sam sve aspekte njenog zdravlja i ukazala na to da trudnoća može nositi dodatne rizike zbog njenog prekomernog telesnog uvećanja. Objasnila sam da je njena gojaznost faktor koji može doprineti komplikacijama tokom trudnoće, te sam preporučila da se pre nego što nastave sa planiranjem trudnoće, posavetuju sa nutricionistom. Naravno, nije bilo reči da će trudnoća nužno biti komplikovana, ali kao doktor, moja dužnost je da ukažem na moguće rizike i pružim sve potrebne informacije kako bi pacijentkinja mogla doneti informisane odluke.
Tokom razgovora, verenik je delovao zbunjeno i kao da nije bio svestan težine situacije, dok je pacijentkinja, s druge strane, počela da pokazuje znakove velike uzrujanosti i emotivnog stresa. Njen napad panike bio je toliko intenzivan da sam se zabrinula za njeno mentalno zdravlje i dobrobit.
Nakon toga, saznala sam da su se stvari pogoršale. U malom gradu gde živimo, brzo su se pojavile glasine da je njen verenik odlučio da napusti vezu zbog njenog fizičkog izgleda, specifično zbog njene gojaznosti. Ono što je dodatno komplikovalo situaciju je to što je pacijentkinja, nažalost, okrivila mene za razlaz. Navodno, u njenom umu, moje preporuke i upozorenja o rizicima koje nosi gojaznost tokom trudnoće bila su glavni uzrok njenog emotivnog stresa i problema u vezi.
Kada sam čula ove informacije, bila sam u šoku i duboko pogođena. Kao lekar, moj cilj je uvek bio da pružim najbolju moguću brigu i podršku, te sam bila razočarana što je moje profesionalno savetovanje na neki način doprinelo njenom dodatnom stresu i problemima u ličnom životu. U malim zajednicama, gde su informacije brzo dostupne, a privatni život može biti pod velikim mikroskopom, ovakve situacije mogu imati dalekosežne posledice, što je dodatno otežalo moje emocionalno stanje u ovom slučaju.
