Rak pankreasa je jedan od najopasnijih karcinoma zbog svoje teške detekcije i visoke smrtnosti. Simptomi raka pankreasa često su nespecifični i neprimetni u ranim fazama bolesti, što dovodi do kasnog otkrivanja, kada je lečenje već otežano. Statistika potvrđuje ozbiljnost ove bolesti – globalno, rak pankreasa je treći vodeći uzrok smrti od karcinoma, a predviđa se da bi do 2050. godine mogao postati vodeći uzrok smrti od malignih bolesti. Ove crne prognoze potiču od činjenice da se rak pankreasa brzo širi i razvija, često bez ranih simptoma koji bi omogućili rano otkrivanje i efikasno lečenje.
Prema rečima docenta dr Bojana Stojanovića, specijaliste opšte hirurgije na Klinici za opštu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu i docenta na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, rak pankreasa je jedan od najsmrtonosnijih karcinoma na svetu, sa izuzetno niskim stopama preživljavanja. Dr Stojanović ističe da je trenutna petogodišnja stopa preživljavanja kod obolelih od raka pankreasa svega 7,2 odsto, što znači da tek svaki 14. pacijent sa ovom dijagnozom preživi pet godina. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljnost bolesti i naglašava potrebu za poboljšanjem metoda ranog otkrivanja i razvijanjem efikasnijih terapija.
Jedan od glavnih problema u borbi protiv raka pankreasa je nepoznavanje tačnog uzroka ove bolesti. Kako objašnjava dr Stojanović, iako su poznati određeni faktori rizika, tačan uzrok karcinoma pankreasa još nije identifikovan. Smatra se da je ovo oboljenje rezultat složenog delovanja genetskih faktora i faktora iz okoline. Da bi se razvio rak pankreasa, ćelije pankreasa moraju proći kroz niz genetskih promena koje im omogućavaju da se nekontrolisano dele, razaraju okolna tkiva, šire po telu i izbegavaju odbrambene mehanizme organizma. Ovaj proces je izuzetno kompleksan i uključuje brojne biološke promene koje naučnici i lekari tek počinju da razumeju.
Faktori rizika koji mogu povećati verovatnoću za razvoj raka pankreasa uključuju gojaznost, šećernu bolest, pušenje cigareta, nepravilnu ishranu, porodičnu istoriju raka pankreasa i hronični pankreatitis (upalu pankreasa). Gojaznost je značajan faktor rizika jer povećava nivo insulina u telu, što može doprineti rastu tumora. Šećerna bolest, posebno tip 2, takođe je povezana sa povećanim rizikom od raka pankreasa, iako nije potpuno jasno da li je šećerna bolest uzrok ili posledica ove bolesti.
Pušenje cigareta je jedan od najsnažnijih faktora rizika – pušači imaju dvostruko veći rizik od razvoja raka pankreasa u poređenju sa nepušačima. Nepravilna ishrana, bogata zasićenim mastima i prerađenim mesom, može takođe povećati rizik, dok je porodična istorija raka pankreasa važan genetski faktor. Hronični pankreatitis, posebno ako je uzrokovan pušenjem ili genetskim mutacijama, takođe povećava rizik od razvoja raka pankreasa.
Uprkos ovim saznanjima, rak pankreasa ostaje izuzetno izazovan za lečenje. Zbog svoje biološke prirode, ovaj karcinom je često otporan na standardne terapije kao što su hemoterapija i radioterapija. Takođe, zbog svoje lokacije, operacije su često kompleksne i mogu biti praćene visokim rizikom. Istraživači i lekari širom sveta rade na razvoju novih terapijskih strategija, uključujući ciljanje specifičnih genetskih mutacija i imunoterapiju, kako bi poboljšali ishode za pacijente sa ovom bolešću.
Zaključno, rak pankreasa je jedan od najtežih oblika karcinoma sa veoma niskom stopom preživljavanja i velikim izazovima u dijagnostici i lečenju. Iako su faktori rizika poznati, tačan uzrok raka pankreasa još nije u potpunosti razjašnjen, što dodatno komplikuje borbu protiv ove opasne bolesti. U budućnosti je neophodno intenzivirati istraživanja i razvoj novih terapija kako bi se poboljšale stope preživljavanja i smanjio broj smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom smrtonosnom bolešću.