KADA SAM SE UDAVALA JEDINI USLOV JE BIO DA NE ZIVIMO SA RODITELJIMA MOG MUZA, TACNIJE NI BLIZU NJEGOVE MAME, MOJE SVEKRVE.
Kada sam se udavala jedini uvjet je bio da ne zivimo s roditeljima mog muza, acnije ni blizu njegove mame, moje svekrve. Rekao mi je “Ljubavi ako treba idemo u Ameriku…” Moja mama je mnogo propatila i svasta dozijela od moje bebe, tj njene svekrve tako da nisam zeljela da prozivim maminu sudbinu. Medutim… nakon sto smo se vjencali moj muz mi je rekao da se pritrpim par sedmice…
ZBOG KOMSILUKA… a da cemo nakon tih par sedmica pronaci neki stancic za sebe i da se odselimo. Dani su prolazili a moj muz nije pokazivao interesovanje da trazimo stan za sebe. Kada bih ga pitala, pronalazio je neke izgovore i tako vec evo 3 mjeseca zivimo s njegovim roditeljima. Uzasno me to pocelo nervirati i danas dok je moj muz bio naposlu ja sam spakovala svoje stvari i vratila se mojima. Ostavila sam mu poruku i napisala mu gdje me moze naci.
Ostavila sam mu dvije opcije da dode pa da malo zivimo sa mojim roditeljima, jer kuca mojih roditelja nije nista manja od kuce njegovih roditelja ili… kada pronades stan za nas dvoje da me pozove i vrlo rado cu da dodem da nastavimo nas zajednicki zivot. Jos uvijek niti je dolazio niti me zvao i iskreno malo sam se i zabrinula. Mislila sam da ce odmah kada dode kuci da dode po mene, ovako… nadam se da trazim stan za nas dvoje.
BONUS ISPOVIJEST: